- Янгокда энг кўп учрайдиган мева чириши ҳодисаси оқ чириш касаллигидан келиб чиқади. Бу касаллик янгок мева касалликларининг асосий душмани деб аталади ва ҳар йили кўплаб фермерларни қийнайди. Мен янгок ҳақида қисқа видеолар тайёрлашни бошлаганимдан бери, турли вилоятлардан келган кўплаб янгок етиштирувчилар бу масалага катта қизиқиш билдирмоқда. Шунинг учун бу мақолада янгок оқ чириш касаллиги нима эканлиги ҳақида батафсилроқ сўзлашамиз.
- 【Касаллик қўзғатувчиси】
- Kasallik qo'zg'atuvchisi yarim zamburug'lar kenja sinfiga mansub, asosan Penicillium va Trichoderma viride Pers.Ex Fr. turlari hisoblanadi.
- Hozirgi kunda dalada qulupnay oq chirishi kasalligini qo'zg'atuvchi patogenni aniqlash bo'yicha tasvir materiallari juda kam, nashr etilgan kam sonli ilmiy maqolalarda ham tegishli patogen aniqlash rasmlari deyarli yo'q, bu qulupnay sanoati bo'yicha ilmiy tadqiqot ishlariga yetarlicha e'tibor berilmaganligini ko'rsatadi. Quyida men mikroskop ostida olgan suratlar, kasallik qo'zg'atuvchisi Botrytis zamburug'iga ham, Trichoderma viride ga ham o'xshaydi, hozircha aniq emas.
Bu rasm Cladosporium zamburug'iga o'xshaydi, o'sha paytda mikroskop muammosi tufayli aniq suratga olish imkoni bo'lmagan, aniq identifikatsiya qilib bo'lmagan, ehtimol ikkilamchi parazit bo'lib, kasallik chirishining asosiy qo'zg'atuvchisi emas.
Quyidagi rasmlar qulupnaydan bo'lmagan boshqa tegishli zamburug'larga oid bo'lib, faqat ma'lumot uchun.
Trichoderma viride Rasm manbasi: Xalqaro qishloq xo'jaligi va biologiya fanlari markazi CABI rasmiy o'simliklarni himoya qilish ma'lumotlar bazasi
【Belgilari】
Meva yuzasida oq-kulrang mog'or qatlami hosil bo'ladi, meva eti chirib, meva yuzasi botib qoladi, infektsiyadan keyin qulupnay mevasi iste'mol qilishga yaroqsiz bo'ladi. O'z vaqtida davolanmasa, dog'lar tez kengayadi, 48 soat ichida ko'plab qulupnay mevalari chirib tushishi mumkin.
Dastlabki belgilar
Кулранг-оқ қўзиқорин қатлами
Чириган, ботиқ жойлар
Кўплаб меваларнинг тўкилиши
【Касалликнинг хусусиятлари】
Бу касаллик 25-30 даража ҳароратда ва узлуксиз ёмғир ёғиши шароитида жиддий тарқалади. Энг кўп тарқалиш даври янгок мевасининг пишиш ва йиғиб олиш даврига тўғри келади. Бу давр ёзнинг қизиғи бўлиб, юқори ҳарорат, кўп ёмғир ва намлик патогенларнинг тарқалиши учун қулай муҳит яратади. Одатда, ёмғир қанча кўп бўлса ва янгок қанча пишган бўлса, оқ чириш касаллиги шунча тез тарқалади. Айниқса, узлуксиз ёмғирли кунларда боғда ҳаво айланиши ёмонлашади, янгок дарахтларининг барглари ва шохлари нам бўлиб, қўзиқоринларнинг кенг кўламда кўпайишига шароит яратади. Шу билан бирга, мева пишгандан сўнг кислоталилиги пасаяди ва касалликка қарши қаршилик қобилияти сусаяди, натижада инфекцияга осон чалинади.
【Касалликка қарши кураш】
Агротехник кураш
1, боғни тозалаш
Оқ чириш қўзиқорини жуда чидамли бўлиб, қуриган шохлар, барглар, чириган мевалар ва тупроқда қишлаб, кейинги йилнинг бирламчи инфекция манбаига айланади. Шунинг учун қишги буташдан кейин боғни тозалаш ишлари бирламчи патогенлар сонини сезиларли камайтиради ва кейинги йилги кураш қийинчилигини енгиллатади. Боғни тозалашнинг аҳамиятини ҳеч қачон унутмаслик керак, бу касалликни олдини олишнинг энг самарали ва энг арзон усулидир. Агар боғ яхши тозаланса, бирламчи патогенларнинг 90% дан кўпроғи йўқотилади ва икки баробар самарага эришилади.
Қандай тозалаш керак? Мева йиғиб олингандан кейин ва қишги буташдан сўнг, кесилган касал шохларни дарҳол боғдан олиб чиқиб ёқиб юбориш керак. Қишги буташ тугагач, бутун боғга олтингугурт-охак аралашмаси, дазомет ва бошқа тозалаш воситаларини пуркаб, зараркунандалар ва касалликларни йўқотиш керак.
2, Kesish
Daraxtni 3 metrdan pastroq qilib shakllantirish, kesish orqali havoning yaxshi aylanishini ta'minlash, zich o'sish va ortiqcha novdalarning oldini olish kasallik ehtimolini kamaytiradi.
3, ўғитлаш
Ўсимлик берган катта ёшдаги мевали дарахтларга азот ва фосфорли ўғитларни кўп ишлатишдан сақланинг, чунки бу ўсимликнинг ҳаддан ташқари ўсишига ва зичлашишига олиб келиши мумкин, айниқса Дункуй навида. Органик ўғитларни асос қилиб, сульфат калий ва микроэлементли ўғитлар билан бирга қўллаш tavsiya этилади. Дарахт заифлашган ҳолларда мувозанатли комплекс ўғитлар ишлатилади.
4, кимёвий кураш
Оқ чириш касаллиги бир неча хил патогенларнинг аралаш инфекциясидан келиб чиқади. Мева пишиш мавсумида ёмғирли ва иссиқ ҳаво даврига тўғри келиб, ҳар йили жиддий зарар етказади. Оддий дорилар баъзи йилларда самарасиз бўлиши мумкин. Айниқса, тез-тез ишлатиладиган дифеноконазол, имазалил, тебуконазол, пираклостробин каби дорилар йилдан-йилга кўпроқ дозада ишлатилмоқда, натижада уларга турли даражада қаршилик пайдо бўлди ва самарадорлик пасайиб бормоқда. Шунингдек, турли компанияларнинг бир хил таркибли маҳсулотлари ҳам турлича натижа беради, бу эса фермерларга тўғри дори танлашда қийинчилик туғдиради.
Шунинг учун янги таркибли, қаршилиги паст, кам миқдорда ишлатиладиган, самарали, экологик тоза ва яхши мослашувчан дориларни танлаш керак. Масалан, мефентрифлуконазол, флуксапироксад, флуксапироксад гидроксид, флуопирам каби моддалар ҳозирда янгок мевасида оқ чириш касаллигига қарши энг самарали дорилар бўлиб, уларни ишонч билан ишлатиш мумкин.